Српска Православна Парохија Васкрсења Христовог у Дижону
Српска Православна Парохија Васкрсења Христовог у Дижону делује под окриљем Епархије западноевропске Српске Православне Цркве. Наша парохија представља духовни дом и уточиште за све православне вернике у Дижону и читавој регији Бургундија-Франш-Конте.
Предстојатељ Српске Православне Цркве
Архипастир и духовно вођство у Западној Европи
Пастир за све богослужбене и духовне потребе у Дижону
22 Bd de l'Ouest, 21000 Dijon
Свете Литургије у Дижону служе се у Капели Светог Фрање Асишког са почетком у 09 часова недељом и празницима.
Контактирајте надлежног пароха, оца Илариона Косту директно путем телефона.
Будите у току са најновијим објавама, богослужењима, парохијским догађајима и духовним животом наше заједнице у Дижону.
Информације о припреми и заказивању Светих Тајни (Крштења, Венчања) и парохијских треба у Дижону са оцем Иларионом.
За заказивање крштења деце или одраслих, потребно је благовремено контактирати оца Илариона ради договора о кумству и куму.
Младенци се јављају неколико недеља пре планираног венчања ради предбрачног испита и духовне припреме за брак.
Освећење славских колача и жита у цркви, као и освећење нових домова и славске водице у Дижону и околини.
Молитвени помени за упокојене сроднике (четиридесетнице, годишњице, задушнице) у цркви или на гробљу.
Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас!
Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу! Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин!
Теби, изабрани Војводо, Господе Неба и Земље, Који у ад сада силазиш и Собом све васкрсаваш, ми, слуге Твоје, победоносно појање захвално приносимо, и, славећи своје избављење, радосно кличемо:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Анђео Господњи, веома затресавши земљу, у суботње вече сиђе са небеса, одвали камен од врата гроба Исусовог и сеђаше на њему. У страху од њега, задрхташе стражари и постадоше као мртви. Ми се са мироносицама Васкрсломе Живоме Богу клањамо и Тајну Пасху благовестимо, кличући:
Христос васкрсе, и кнезови адски падоше!
Христос васкрсе, и уплашише се вратари ада!
Христос васкрсе, и срушише се врата медна!
Христос васкрсе, и тврђаве адске опустеше!
Христос васкрсе, и смрт зарида!
Христос васкрсе, и ад, стењући, завапи:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Марија Магдалина, и Марија Јаковљева и Саломија, видевши у гробу Исусовом младића обученог у беле хаљине, где седи са десне стране, уплашише се. А он им рече: Исуса Распетога тражите? Није овде, јер устаде као што је казао. Ходите и видите место где је лежао Господ, и идите брзо и реците ученицима Његовим:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Желећи да схвати несхватљиви разум, Петар и други ученик похиташе ка гробу и, ушавши у њега, видеше само покров где лежи и убрус, који беше на глави Исусовој, и који не беше са покровима, него посебно на једном месту савијен. Повероваше и са радошћу ускликнуше:
Христос васкрсе, и сва се твар радује!
Христос васкрсе, нека се и Небеса веселе!
Христос васкрсе, заједно са нама Ангели ликују!
Христос васкрсе, и пакао се просвети!
Христос васкрсе, ускликнимо са радошћу, од смрти спасени!
Нека цела земља Господу поје:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Силом са висине обуче Господ Своје ученике после Васкрсења. Они, пак, отидоше у Галилеју на Гору, куда им је заповедио Исус, и, пошто дођоше, Он им рече: „Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам им заповедио“. А они, поклонивши му се, узвикнуше:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Имајући у срцу љубав према Учитељу, Марија Магдалина стајаше напољу код гроба, плачући и, видевши Онога Који је устао из мртвих као градинара, упита: „Ако си Га ти узео, поведи ме тамо где си Га положио, и ја ћу га узети“. Окренувши се и неочекивано чувши речи: „Марија, узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему“, она отиде ученицима говорећи:
Христос васкрсе, и жаока греховна отупе!
Христос васкрсе, и свет се од потопа греховног избави!
Христос васкрсе, и ми се од служења ђаволу ослободисмо!
Христос васкрсе, и саблазни ђавоље уништи!
Христос васкрсе, и обвезницу нашу избриса!
Христос васкрсе, и сва се твар обнови, појући:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Имајући у себи буру сумњичавих помисли, Тома ученицима који говораху да су видели Господа, рече: „Ако не видим на рукама Његовим ране од клинова и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра Његова, нећу веровати!“ Но, уверивши се, са радошћу ускликну:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Чувши оне који су видели Господа и желећи да Га својим очима види, ученик Тома рече: „Нећу веровати“. После осам дана, дође Исус кроз затворена врата, стаде међу ученике и рече Томи: „Пружи прст свој амо и види руке моје, и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан, него веран“. А Тома одговори и рече:
Христос васкрсе, Ти Си Господ мој!
Христос васкрсе, Ти Си Бог мој!
Христос васкрсе, и сви нетрулежност и живот примише!
Христос васкрсе, мртви устадоше!
Христос васкрсе, и ми се од осуда и мука избависмо!
Христос васкрсе, и из гроба засија живот свету који поје:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Усудивши се да дотакне ребро Спаситељево, Тома не би опаљен божанским огњем, чак се и просвети, познавши Бога, Који се ради нашег спасења оваплоти и у телу васкрсе. Тако неверовањем блажени близанац своју веру у Цркви утврди, а ми, исповедајући је, сагласно певамо:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Видевши Васкрслог Исуса, ученици се побојаше, мислећи да виде духа. Желећи да их увери, Исус им показа руке, ноге и ребра Своја и исто тако узевши парче печене рибе и меда у саћу, пред њима их поједе. Тако се уверише и страх и тугу оставише, радосно појући:
Христос васкрсе, и прими најгоре да нама дарује најбоље!
Христос васкрсе, и сијањем божанства Свога ад умртви!
Христос васкрсе, таму уништи и мрачне демоне одагна!
Христос васкрсе, и обнови се човекова природа, од страсти иструлела!
Христос васкрсе, и безакоња се наша очистише!
Христос васкрсе, и сви ми, обукавши се у нетрулежност, ову песму Њему приносимо:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Пославши по Васкрсењу у свет проповеднике, Твоје богоносне апостоле, Ти Си им, Христе, дунувши рекао: „Примите Дух Свети! Којима опростите грехе, опраштају им се, и којима задржите, задржани су“. Стога дај да и данас чеда Цркве у целом свету, разрешивши се од греха, славе Твоје милосрђе и чистих душа радосно поју:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Засијао Си, Христе, и светлост Васкрсења Твога, Многомилостиви, благовести опроштај, отпуштење и избављење душама које су у мрачним дубинама ада од века свезане. Од змије човекоубице ослобођене, оне се радосно ка светлости Твојој устремише, појући:
Христос васкрсе, и узе се наше прекинуше!
Христос васкрсе, и сенку смрти у вечни живот преобрази!
Христос васкрсе, и смрт изгуби моћ да човека држи!
Христос васкрсе, и смелост мучитељева би уништена!
Христос васкрсе, и место адског нам рајски живот дарова!
Христос васкрсе, и свет непрестано слави:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Желећи да паломе Адаму послужиш, Ти си се, Спасе наш, на земљи јавио. Ту га не нашавши, чак си до ада сишао тражећи и желећи да он, сревши Те доле, у дубинама земље, са свима спасенима пева:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Својим славним Васкрсењем Ти си, Господе, у свету нови почетак живота поставио. Јер гле, Ти све старо превазиђе: и ад и смрт, и владавину ђавола. Сва твар би ослобођена, а они који некада стајаху у мраку, сада као Синови Божији ликују, појући:
Христос васкрсе, и бездан милосрђа и доброта на наш род изли!
Христос васкрсе, и нас у провалију пале са Собом подиже!
Христос васкрсе, и ми се од невоља демонских избависмо!
Христос васкрсе, а горчина греха се у сладост рајског живота претвори!
Христос васкрсе, и ми, дрветом умртвљени, оживесмо!
Христос васкрсе, и у претходно нас достојанство узнесе, да бисмо клицали:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Путујући са Клеопом и Луком у село које од Јерусалима беше шездесет стадија удаљено, Ти Си, Спасе, пошто Те не познаше, неверје и бездушност њихову укорио, говорећи: „Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу Своју?“ И, почевши од Мојсија и свих пророка, научи их да певају:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Целог Себе, Бога Суштог и човека савршеног, Ти, Спасе, Својој двојици ученика у Емаусу показа када, узевши хлеб благослови и, преломивши га, њима даде. Тада им се отворише очи и познаше Те. Ти, пак, невидљив постаде, а они један другоме рекоше:
Христос васкрсе, и живот се зацари!
Христос васкрсе, и лаж ђавола разобличи!
Христос васкрсе, и нестаде жртва идолска!
Христос васкрсе, и сва земља Њему жртву захвалности приноси!
Христос васкрсе, и ми, који смо у давнини храну преступљења пробали, сада вечну храну примамо!
Христос васкрсе, и ми постајемо причасници радости живота вечног, појући:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Сви ангели на небесима опевају Твоје Васкрсење, Христе Спасе. И нас на земљи удостој да Ти чистим срцем и у весељу кличемо:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Речити говорник и учитељ језика, богоглагољиви Павле, као труба узвикује: „Христос васкрсе из мртвих поставши Началник устајања умрлих. Као што кроз Адама сви умиру, тако кроз Христа сви оживљавају“. Зато, видевши Христово Васкрсење, радосно кличемо:
Христос васкрсе, и кнез света би збачен!
Христос васкрсе, и пакао задрхта!
Христос васкрсе, и смрт би побеђена!
Христос васкрсе, и Својом силом ад освоји!
Христос васкрсе, и ми се адских неуништивих уза ослободисмо!
Христос васкрсе, и ми, избавивши се од трулежности, синови Васкрсења постадосмо, појући:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Желећи да род људски од вражијих дела спасеш, Ти Си, Господе, распеће и смрт претрпео, погребен био и у трећи дан устао, стога Ангел, блистајући у гробу, благовести женама, говорећи:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Трећи пут по Васкрсењу, Исус се јави Симону Петру и Томи и Натанаилу и синовима Заведејевим и другој двојици од ученика Његових који на мору Тиверијадском рибу ловише и, као Владика свих, заповеди им да мрежу на десну страну лађе баце. Ускоро се реч испуни, и би велико мноштво риба, и чудна вечера уготовљена на земљи. Удостој да се њом сада мислено насладимо, и ми, који појемо:
Христос васкрсе, и даде Му се власт на Небу и на земљи!
Христос васкрсе, и Царство Његово настаде!
Христос васкрсе, и Тело Његово, Хлеб Живота, сви примамо!
Христос васкрсе, и Крв Источника Бесмртног кушамо!
Христос васкрсе, и Адам ослобођен са нама ликује!
Христос васкрсе, и Ева се од уза избављена радује, кличући:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Свеумилно појање Теби Васкрсломе принесе Петар, који Те се три пута одрече и три пута исповеди: „Господе, Ти све знаш, Ти знаш да Те волим“. Три пута и од Тебе чу преслатко позивање на пастирско служење: „Напасај јагањце моје“. Због тога и кличе:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Даваоче светлости, Ти као сунце после три дана из гроба засија и све светлошћу истинског Богопознања просвети. Тако се ми, који у тами неверја и сумње седимо, са апостолима уверисмо да Си Ти Господ, и не питамо више, мучећи се: „Ко Си Ти?“, него, славећи Те Васкрслог, у умилењу кличемо:
Христос васкрсе, и свакога Васкрсењем Својим просвети!
Христос васкрсе, и вечна светлост засија онима који у смртној тами и сенци седе!
Христос васкрсе, и вернима подари тајно сијање Духа које их са висине осењује!
Христос васкрсе, и отворише се духовне очи оних који су некада били слепи!
Христос васкрсе, и ми Оца светлости познадосмо!
Христос васкрсе, нека се сви они који се одрекоше Господа посраме и са нама ускликну:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Благодаћу која сваком човеку најсигурнији пут спасења показује Ти Си, Христе, Симону Петру говорио: „Када остариш раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш“, указујући каквом ће смрћу прославити Бога. Љубљеном си, пак, ученику заповедио да остане док не дођеш. Тако апостоли, иако се раздвојише, ипак заједништвом љубави повезани, сагласно певаху:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
Опевајући Твоје тридневно Васкрсење, ми се, Христе, Твоме непромењивом обећању радујемо. Јер, Ти обећа да ћеш са нама бити до свршетка века, избављајући нас од сваког зла и водећи нас ка вечном животу. Тога ради, славећи Те кличемо:
Христос васкрсе, и сада се из сваке невоље избависмо!
Христос васкрсе, и нас са Собом са десне стране Оца посади!
Христос васкрсе, и учесницима нас Своје вечне славе учини!
Христос васкрсе, и уништи моћног непријатеља, који је у давнини праоца победио!
Христос васкрсе, и нас раније одбачене, са Ангелима настани!
Христос васкрсе, и васкрснуће са Собом све оне који кличу:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
О, Велика и Најсветија Пасхо, Христе Исусе, Спаситељу наш! Благодарно исповедамо велику спасоносну милост Твоју, јер си нас недостојне удостојио да сада опет окусимо радост Светога Васкрсења Твога. Подај нам да се у непролазном дану Царства Твога још истинитије и савршеније Тобом, Преслатки, причестимо, да са Ангелима и свима светима у векове векова сви радосно певамо:
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Слава Теби, Господе Исусе Христе, Боже мој, што си ме недостојног удостојио да се, прошавши поприште Светога Поста, поклоним Божанственим Страдањима Твојим и видим сверадосни дан Твога преславног Васкрсења из гроба, када си ослободио душе праведника од вечности везаних у аду. Са истом божанском слободом духа и тела, најмилији Спаситељу мој, и ја желим да ме, свезаног многим гресима, одвежеш и да учиниш да засија живоносна светлост Васкрсења Твога у мојој мрачној души. Јер видим Твоје безбројне милости и неисказиво човекољубље, по којем си ме не само из небића створио и, украсивши ме обличјем лика Свога, за владара читаве земаљске твари поставио, него и када сам пао са висине и био заробљен од непријатеља, Ти ме ниси оставио, већ си ме Својом скупоценом Крвљу избавио и снабдео ме благодаћу Крштења, да се у првобитно достојанство вратим.
Али, ја, грешник, када ме спута телесно умовање, назад се вратих и опет постадох роб греха и страсти, докле један по један не изгубих све дарове благодати Твоје. И сада већ не знам шта да радим. Но, сећајући се речи Твојих пречистих уста да ниси дошао да зовеш праведнике него грешнике на покајање, и ја, као један од њих, са вером и смирењем Живоносном Гробу Твоме приступам и, премда сам без мириса и задах света на себи носим (јер сам наг и без добрих дела), ипак се надам да ћу у њему наћи опроштај грехова и обнову нечистог живота. Погледај, стога, и на мене који се кајем и желим да Ти служим и не одгурни ме од благодати Васкрсења Свога! Твојом живоносном смрћу и погребом умртви моје љуте страсти, душевне и телесне, да и ја као мртав и погребен у овом свету живим. Твојим преславним Васкрсењем подигни гресима умртвљену душу моју и оживи савест, којој ништа у свету потребно није. Вазнесењем Својим ме одвој од сујетних и за душу шкодљивих блага земаљских и учини да свагда мислим на Небо, и да више не живим у угађању себи, већ да Теби, Господу и Богу моме, служим и за Тебе дела чиним. Као што дочеках да се поклоним Васкрсењу Твоме на земљи, тако ме удостој да и на Небесима Тебе, најмилијег Искупитеља мога, због примања крсне смрти славом и чашћу овенчаног видим и да, ставши са десне стране величанства Твога, заједно са Архангелима и ангелима и са свом браћом мојом, Тобом искупљеном, у векове векова Теби појем: Алилуја! Амин.
(Датуми по старом календару су у загради)
У свим храмовима Српске Православне Цркве врше се:
Кајем се и исповедам Теби Господу Богу моме и Творцу, у Светој Тројици јединоме, слављеном и поштованом Оцу, и Сину и Светоме Духу све моје грехе које учиних у све дане живота мога и свакога часа, и у садашње време и у прошле дане и ноћи делима, речима и мислима.
Кајем се што сам говорио: празне, бесмислене, ружне и непромишљене речи, шале и досетке, псовке, што сам певао безобразне песме, што сам се лудо смејао, кикотао и урликао.
Кајем се што сам лагао, криво се клео, псовао Бога, Богородицу, Свеце, Цркву, Славу, Оца, Мајку, дете, људе и стоку, сунце, лебац… Сведочио сам лажно и скривио грехе на ранијим исповестима, обећавао сам Богу и људима, а нисам испуњавао.
Кајем се што сам осуђивао и клеветао, срамотио и исмевао друге, што сам грдио и оговарао и слушао кад други оговарају људе и ропћу на Бога, износио сам туђе грехе, а своје сакривао.
Кајем се што сам мрсио средом и петком и у сва четири поста и у друге дане што сам се преједао и опијао и узимао храну у невреме, што сам пушио и дрогирао се.
Кајем се због ленчарења душевног и телесног, лењости за молитву и недолазак у Цркву на службу, због читања некорисних књига и нечитања Светог Писма и Духовних поука, због неслављења Крсне славе и немарног слављења, због лењости и животарења „с туђих леђа“.
Кајем се што сам крао, варао, утајивао туђе ствари, што сам отимао и грабио за себе.
Кајем се што сам среброљубљив и тврдица, што сам себичан и саможив и што угађам себи, а за друге не марим.
Кајем се што сам каматирао и скупо наплаћивао своје услуге, што сам крв продавао и помоћ бедним наплаћивао, што сам тражио дубоко поштовање од људи за учињена дела.
Кајем се што сам био неправедан, што сам криво судио и расуђивао на своју корист, што сам угњетавао сиромахе.
Кајем се што сам завидео другима у њиховим материјалним и духовним успесима, што сам мрзео и презирао људе, што сам се радовао људској невољи и нисам помагао, што нисам говорио са родитељима, комшијама и другим људима.
Кајем се што сам се гордио и узносио над родитељима и што их нисам слушао, што сам грдио Цркву и власт, што сам презирао људе, што сам их псовао и исмевао.
Кајем се што сам се гневио и љутио на ближње, што сам се свађао и препирао и нисам никога слушао, што сам грдио укућане и стоку, што сам исмевао и давао људима ружна имена, што сам псовао и говорио грозне речи и претио батинама.
Кајем се што сам злопамтило и планирао освету за враћање зла за зло, за пакост и злобу.
Кајем се што сам терао жену да абортира, тј. да убија децу – кајем се што сам убијала децу, што сам тукао и што сам тукао родитеље, бабу и деду и друге људе, жене и децу, што сам их мучио својим понашањем и непослушањем: што сам мучио и тукао стоку.
Кајем се што сам тражио помоћ од врачара, гатара, биоенергетичара и надрилекара за себе и децу и напредак у домаћинству: што сам тражио од врачара да комшијама или другим људима нанесу болест, штету, неслогу и слично.
Кајем се што сам живео блудно и распусно: за блудне мисли, речи и дела, за блудна гледања и слушања од чега душа много страда и мир изгуби.
Кајем се што сам вршио прељубе, што сам правио свадбу уз пост и живео невенчано, што сам се тада ненормално понашао.
Кајем се што сам гледао порно-филмове, што сам гадости спроводио у браку, што сам учинио содомски грех и друге гадости, што сам живео развратно и друге наводио да тако раде, што сам замишљао разне развратне односе, па их учинио за новац и за друге гадости које се тешко изрећи могу.
Кајем се што сам једно време пао у неверовање у Бога, што сам после почео криво веровати, што сам био секташ, што сам припадао безбожном друштву.
Кајем се што сам био немилосрдан и тврдога срца, што сам бунтовао против Бога и људи, што сам очајавао и размишљао да се убијем, што сам покушао да се убијем, што сам увек себе оправдавао, а другог окривљавао и што сам се дрско односио према људима и својим родитељима.
За све учињено се кајем и молим Бога да ми опрости.
Опраштам свима који су ме увредили или неко зло учинили.
Црквени портали, епархије, православни медији и поклоничке службе